Самоубиство

самоубиството е трајно решение на привремените проблеми.

ne bi go osuduvala coveka na kukavicluk, bez razlika na toa sto se pominal vo zivotot. se razbira prvo trgnuvame od sebe i ke recime :"eh pa i jas sum imal/a tezok period, pa ete NIKOGAS ne sum pomislila na samoubistvo, toj sto pomislil da se samoubie e kukavica zatoa sto se plasi da se sooci so zivotot"... good for you, i super e toa sto nikogas ne ti padnalo na pamet takva misla, zatoa sto e uste potesko da ti se vrtat niz glava misli od koi sto sakas da se oslobodis. Tie luge ne sakaat li normalen zivot? Ne sakaat da se razbudat na sabajle i kako i sekoj da go pocnat denot? No, najlesno e da im se sudi, neli? Toa sto ja otvoriv dusava na forumov go kazav kako primer deka sum pomislila na samoubistvo, i ne se pravam tolku "postena" i ne go krijam toa. Koj saka da go komentira, slobodno, vase mislenje. No pak ke spomnam, najdobro e da ne mu se sudi nekomu ako ne vi proletala takva misla niz glava, zatoa sto nema potreba togas od komentar, komentarot veke go znaeme: "kukavica", neli?

Во право си Мими.Има луѓе кои повеќе се спремни да судат,отколку да разберат.
Многу луѓе имале тежок живот и искушенија во него.Едноставно секој има своја психа.Некој се поиздржливи емотивни,други не,некои прибегнуваат кон нешто што им дава смисла во животот.Има се.Секој различно ги надминува проблемите.
Во голема мера влијание има семејството,саканите,пријателите.Тие може да не подингат,или спуштат подлабоко.
Како и многу други и јас во животот сум имала тежок период,но најискрено никогаш не сум помислила на самоубиство.
И мене не ми е сосема јасно што тоа човек може да помисли за да изврши самоубиство,но не судам.

Mimi Petreska напиша:

Kako tinejdzerka pominav niz mnogu tezok period. Mnogu se ocekuvase od mene, mnogu trebase da postignam, namesto da se druzam so moite drugarki, namesto da izleguvam navecer kako i site od klas jas morav da gi zavrsam obvrskite koi moite gi imaa zacrtano za mene. Tamam ke pomislev deka odnosite megu mene i moite se podobrile, pak za nesto ke bev kazneta.

Ova prikazna e mnogu slicna na mojata, vo sredno i na pocetok na studiite od doma imav samo zabrani i osudi, nikakva poddrshka za nesto sto ne e povrzano so skolo. Izlezot go vidov svesno ili nesvesno vo brak i rano se omazhiv. Togas navistina go smenija odnosot kon mene, pocnaa da gi pocituvaat moite izbori i se povlekoa so nivnite baranja. Sega sfakjam deka nasite roditeli iako mislat najdobro za svoeto dete, mnogu pati greshele.

Mnogu e polesno koga imas podrska od roditel ili koga imas barem 1 prijatel koj e tuka da te islusa, neli? Laura, i jas smetam deka mnogu zgresile nasite, vo mojot slucaj moite roditeli, za mnogu raboti vo zivotov, no koga si nemoken i bezglasen, mislam deka nema fajde. I kaj mene se smenija rabotite koga se omaziv. Poinaku pocnaa da me gledaat, poinaku da se odnesuvaat.... a sto li ke bese ako ne se omazev, do koga so tie torturi i besmisleno odnesuvanje?
Ovoj forum momentalno mi e kako semejstvo, zatoa sto tuka site si gi kazuvame problemite, ubavite i neubavite raboti, sekojdnevnite obvrski i preokupacii.... I mnogu e poubavo koga nekoj ke te poddrzi i ke ti kazi: "Ne se sekiraj, te ceka poubav den od denes.. utre". Ubavo e koga ke sretnes luge koi sto pominale niz tvojata koza, i koga nema da te osudat za vakov ili takov, nego ke ti recat: te svakam.
A EckaGj... Tuka sme site za (bez razlika na koja tema) da se poddrzime eden so drug. Dali bilo toa zena koja sto ocajno posakuva bebence, ili zena koja tukusto zagubila nekoj drag vo svojot zivot, ili nekoja kako mene koja sto minala niz crn period od zivotot, na site ni treba poddrska, razbiranje i pozitivna misla, a ne osuda milo mi e sto i ti go delis istoto misenje so mene.

Mimi Petreska напиша:

Zatoa, ako poznavate licnost koja ima problem, ili ste primetile deka se distancira, probajte da im ukazete kolku vi znacat vam i na lugeto okolu vas. Bi im pomognalo mnogu poveke otkolku sto nie mislime. Ako nisto poveke, barem za moment ke razmislat deka navistina postoi nekoj sto gi saka i ceni.

Ova prikazna od mimi e mnogu poucna za site sto pomislile na samoubetvo. Znaci ako taa se samoubiela nemalo da doceka momenti kako ovie sega. Da se omazi, da si go ceka najmiloto da i djde na svet... itn. A ovaj post sto go citiram me potsei na eden e-mail sto go dobiv pred nekolku meseci . Me natera da se naezam i da zaplacam pa sakam da go spodelam so vas. Vrdi da se procita :


Pročitaj do kraja!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Jednog dana, kad sam bio prva godina srednje škole,

video sam jednog dečaka iz mog razreda kako ide kući.

Zvao se Kyle. Izgledalo je, kao da nosi kući sve knjige.

Pomislio sam: "Zašto bi neko nosio sve svoje knjige kući u petak?
Ovaj zaista mora biti da je štreber."

Sam sam imao lepo isplaniran vikend

(slavlja i fudbalska utakmica

s prijateljima sutra popodne),

zato sam samo slegnuo ramenima

i produžio dalje.



Hodajući, video sam da prema onom dečaku

ide grupa dece. Potrčali su k njemu,

srušili mu knjige na tlo i podmetnuli mu nogu,

tako da je pao u blato. Njegove naočare su odletele

i video sam kako se zaustavljaju desetak koraka od njega.

Pogledao je prema gore i video sam mu tugu u očima.



U srcu sam saosećao s njim. Potrčao sam prema njemu,

i dok je puzeći tražio svoje naočare, ugledao sam

suzu u njegovim očima. Dodajući mu naočare,

rekao sam: "oni dečaci su budale. Zaista bi već morali da odrastu."

Pogledao me i rekao: "Hej, hvala!"

na njegovom je licu bio velik osmeh, jedan od onih

koji izražavaju iskrenu zahvalnost. Pomogao sam mu

da pokupi knjige i upitao ga gde živi.

Pokazalo se da živi blizu mene,

pa sam ga upitao, kako to da ga nisam ranije viđao.

Rekao je, da je pre išao u privatne škole.



Pre toga se ne bih nikada družio s nekim,

ko je pohađao privatnu školu. Celim putem do kuće

išli smo peške i pomogao sam mu da nosi deo knjiga.

Pokazalo se da je zanimljiv dečak.

Upitao sam ga bi li hteo s mojim prijateljima

da igra fudbal. Rekao je da želi.

Družili smo se celi vikend, i što sam bolje

upoznavao Kyle-a, sve više mi se sviđao. Moji

prijatelji bili su istog mišljenja.



Došao je ponedeljak jutro i tamo je opet bio

Kyle s ogromnom hrpom knjiga. Zaustavio

sam ga i rekao: "Ti ćeš zaista da nabildaš mišiće

s tom hrpom knjiga, koje nosiš svaki dan!"

Samo se nasmejao i dao mi

polovinu knjiga.



Kroz sledeće četiri godine Kyle i ja

postali smo najbolji prijatelji. Na zadnjoj

godini počeli smo da razmišljamo o faksu.

Kyle se odlučio za Georgetown a ja za Duke.

Znao sam da ćemo zauvek biti prijatelji i da

kilometri nikad neće biti problem.

On je hteo da postane lekar, a ja sam ciljao u

poslovne vode uz pomoć fudbalske stipendije.



Kyle je bio zadužen za oproštajni govor u

našem razredu. Celo vreme zezao sam ga da je

štreber. Morao je da pripremi govor za maturu.

Radovao sam se što ja nisam morao da idem na binu i

govorim. Na dan mature video sam Kyle-a. Izgledao je

fenomenalno. On je bio jedan od onih koji su zaista

pronašli sebe kroz srednju školu. Malo je mišićima

popunio svoju figuru i vrlo je dobro izgledao sa naočarima.

Imao je više sudara nego ja i devojke su ga obožavale,

tako da sam ponekad bio ljubomoran.

Danas je bio jedan od tih dana. Video sam

kako je nervozan zbog svog govora.

Zato sam ga lupio po leđima i rekao:

"Hej, veliki čoveče, bićeš odličan!"

Pogledao me jednim od onih zahvalnih pogleda

i nasmejao se. "Hvala", rekao je.



Nakašljao se i počeo govor. "Matura je vreme

da zahvalimo svima onima koji su nam pomagali

tokom ovih teških godina. Svojim roditeljima, učiteljima,

braći, sestrama, možda treneru ... ali najviše svojim

prijateljima. Ovde sam, da vam kažem, da je biti nekome

prijatelj, najveći dar koji toj osobi može da se da.



Ispričaću vam priču."



Gledao sam u svog prijatelja u neverici, dok je on

pričao priču o danu našeg prvog susreta.

Preko vikenda je nameravao da se ubije. Govorio je

o tome, kako je ispraznio ormarić, da posle

njegova mama ne bi morala da dođe i nosi kući

njegove stvari. Duboko me pogledao i uputio mi

mali smešak. "Hvala bogu, bio sam spašen. Moj

prijatelj me je spasao od smrti."



Čuo sam uzdah, koji je putovao kroz masu,

dok je taj zgodni, popularni dečak pričao o svom

najgorem trenutku. Video sam njegovu majku i oca

kako me gledaju i smeše mi se onim istim

zahvalnim osmehom.

Tek sam tada shvatio pravu dubinu svega toga.

Nikad ne potcenjuj moći svojih dela.

Jednim malim gestom možeš nekome

da promeniš život. Na bolje ili na gore.

Bog nas "pušta" u naše živote, da na

neki način utičemo jedni na druge.

Tražite Boga u drugima.







"Prijatelji su anđeli, koji nas

dižu na noge,

kada naša krila zaborave kako se leti."

KATIC преубав пост , до солзи ме трогна .
Сите имаме успеси и падови , за жал и многу луќе кои ќе се обидат да не сопнат , да не срушат , но за среќа постојат и добри кои знаат да утешат , да посоветуваат да гушнат .
Неодамна поминав ( за среќа краток ) до сепак многу депресивен период , дури пропратен и со најцрни мисла како оваа во темава .
Но ,ми помогнаа отвореноста и контактите со сите ама баш сите околу мене ,од скитници па до луѓе на високи позиции , и мислам дека решавање на секој проблем и страв е соочување со истиот .
Најдоброто нешто што ми остана од тогаш е што реално можев да увидам кои се вистинските важни , блиски , и искрени а кои се подмолни , злобни и наситници на туѓата мака.
И знаете има многу вистина во она дека Злобни луѓе се оние ситните , па колку и да мислат дека се важни , а оние Добрите , е тоа се големите луѓе кои придонеле светот и животот да биде убав и секако сакаа и мојот да продолжи.

Mimi Petreska напиша:

Ubavo e koga ke sretnes luge koi sto pominale niz tvojata koza, i koga nema da te osudat za vakov ili takov, nego ke ti recat: te svakam.

Epten te sfakjam, samo koga kje mi tekne kako gi napagjaa site moi drugarki i deckovci.
Nikoja drugarka ne beshe dovolno dobra za mene, i nikoj decko. Sepak ne mi dojde nikakva samoubistvena misla, tuku edno vreme sakav da se otkazham od moite

Katic mailot me trogna premnogu.Bas taka so tolku malku nekomu mozeme da mu dademe se ili da mu zememe se.

Самоубиство е карактеристика на лабилни личности кои според нив се наоѓаат во безизлезна ситуација за решавање на проблемот

Mi imase dojdeno pred 3 god ednas zasekogas si rekov da zavrsam so ova sranje od zivot ama nemav hrabrost ednostavno nemav idea sto bi napravila ne bi se bodela so noz,ne bi se frlala od zgrada ,ne bi si secela veni ednostavno se mi izgledase bolno pa zatoa ispiv edno sise neznam tocno sto bea nekoi sedativi i po 5 min otidov kaj tatko mi i mu kazav sto sum storila ednostavno nesakav da umram.Me odnese tatko mi na urgentna i me iscistija i toa ne mi e tolku loso kolku sto mi e loso toa sto sestrata ne si bese do kraj profesionalna (inaku komsivka na tetka mi) i utredenta site moi rodnini znaea za toa

Тоа не е решение за проблемите.
Еднаш правиме муабет со сестра ми за самоубиство и јас и велам,ако јас испијам таблети,додека тие да почнат да делуваат јас ке умрам од срцев удар па тоа ке биде природан смрт,многу се плашам од смрт,се изнасмеавме на сериозна тема.

Nikogas ne sum pomislila na samoubistvo..ne deka zivotot od sekogas mi e rozov no toa za mene se nestabilni i sebicni luge..Zosto?zar pred da se resat na toa ne pomisluvaat na tie sto ke ostanat po niv i kakov ke im bide zivotot?Jas imam licno iskuvstvo vo familija...Mojot dever na 18 god.se samoubiva...Mozebi ako se raboti za klinicki slucaj vo koj i samata licnost ne e vinovna sto ima takvi misli..no toa se resava imame doktori i moze da se popravat rabotite niz razgovori i terapija,a koga stanuva zbor za zdrava licnost koja ete kako i sekoj vo zivotot naide na kocnica, na poseriozen problem i resenieto go pronajde tokmu vo samoubistvo...E takov covek zasluzuva da go ozivees i pak da go ubies..